Cern


 Gigantski akcelerator izgrađen u Ženevi, koji su pre deset dana naučnici pustili u pogon kako bi eksperimentalno bio izveden "Veliki prasak" radi mogućeg objašnjenje nastanka svemira, morao je zbog oštećenja da bude isključen.

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) saopštila je da je veća količina helijuma iscurila iz akceleratora u tunel dužine 27 kilometara. Eksperti sada utvrđuju stepen oštećenja Velikog hadronskog sudarača (LHC-Large Hadron Collider), smeštenog na 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice.

Akcelerator koji se koristi za eksperiment koštao je oko 10 milijardi dolara. Za njegovu izgradnju bile su potrebne dve decenije i to je najveći razbijač atoma na svetu. Dizajniran je da cepa protone iz jezgra atoma i zatim ih "razbacuje" duž tunela brzinom svetlosti.

To doprinosi sudaru čestica protona, što bi pri brzini svetlosti trebalo da stvori uslove koji su postojali u vreme Velikog praska i pokaže kako su nastale prvobitne čestice.

Prema saopštenju CERN, za sada nije moguće govoriti o tačnim uzrocima kvara, ali se čini da je do njega doveo pogrešan električni spoj između dva magneta, koji je prouzrokovao gubitak helijuma neophodnog za hlađenje akceleratora.

Do takvih kvarova, kako je istaknuto, dolazi često kod raznih vrsta ubrzavača čestica, ali je u slučaju LHC to komplikovanije, jer se radi o ogromnom uređaju, koji radi maksimalne efikasnosti mora da ima toplotu blisku apsolutnoj nuli.

Otopljavanje gigantskog akceleratora, koje je neophodno radi opravke kvara, trajaće najmanje nekoliko nedelja, a posle otklanjanja kvara uređaj će ponovo morati biti ohlađen na potrebnu temperaturu, pa se pominje pauza od dva meseca.

CERN je još u četvrtak saopštio da je posle uspešnog starta akceleratora, zbog kvara na transformatoru u sistemu za hlađenje, LHC morao biti zaustavljen, ali se posle promene tog dela i kasnijih dodatnih kontrola pokazalo da je problem mnogo obimniji nego što se prvobitno mislilo.

Ovaj projekat je, izgleda već na samom početku suočen sa problemima.

Samo tri dana posle puštanja u pogon, hakeri su provalili u kompjuter CERN što je izazvalo zabrinutost u pogledu bezbednosti najvećeg naučnog eksperimenta u istoriji.

Neki fizičari su, pak, izrazili bojazan da bi, u slučaju da nešto krene loše naučnici u CERN mogli stvoriti Crnu rupu koja će progutati Zemlju.

Drugi, međutim, među kojima je i britanski astrofizičar Stiven Hoking smatraju da postoji manje od jedan odsto verovatnoće da uređaj proizvede crne rupe, a ako nekim slučajem one i nastanu, nestaće u deliću sekunde pre nego što naprave štetu.

U ovaj projekat vredan devet milijardi dolara, bilo je uključeno 7.000 fizičara, među kojima su i naučnici iz Srbije.

 

izvor: Mondo